Sankt Peterburg je grad u Rusiji, na ušću reke Neve u Baltičko more, što ga čini važnim trasnportnim i trgovačkim centrom. Posle Moskve, Sankt Peterburg je drugi po važnosti ekonomski, industrijski, naučni i kulturni centar Rusije. Sankt Peterburg je najseverniji od velikih gradova sveta. Bio je prestonica Rusije u periodu više od dvestotine godina. Sankt Peterburg često porede sa Venecijom, zbog brojnih kanala i mostova. Smešten na 45 ostrva, ispresecan sa 65 kanala i povezan sa 342 mosta, grad je pravi praznik za oči.

Grad je 27. maja 1703. godine osnovao Petar Veliki, Petar I. Aleksejevič Romanov, ruski car. Ceo Sankt Peterburg je, u stvari, veliki grad-muzej, krcat istorijom, tradicijom i kulturnim znamenitostima. U Petropavlovskoj tvrđavi su, svako u svoje vreme, robijali Dostojevski, Gorki i Trocki.

Krstarica "Aurora", sa koje su ispaljene prve salve kao znak za početak Oktobarske revolucije, stoji ukotvljena nedaleko od vile u kojoj je bio revolucionarni štab boljševika. Vila je,  pripadala poznatoj balerini. Sa malog balkona, nalik onom na Palati Venecija u Rimu, Lenjin je pozivao izgladnele Ruse na revoluciju.

Nevski Prospekt ili bulevar Neve, je glavna i najpoznatija ulica u Sankt Petersburgu. Petar Veliki je planirao da ova ulica bude početak puta za Novgorod i Moskvu. Ruski pisac Gogolj je napisao priču „Nevski Prospekt“ kojom opisuje vatren život njenih stanovnika.

Katedrala Spasitelja na prolivenoj krvi, je sagrađena na mestu gde je ubijen ruski car Aleksandar II. Sadrži više mozaika od bilo koje crkve na svetu.

Katedrale sv. Izaka, koja je sagrađena u čast sveca zaštitnika Petra Velikog,  nekad je bila glavna crkva u Rusiji. To je jedna od najvećih katedrali sa kupolom na svetu, koja može primiti do 10 000 ljudi. Ima 112 stubova od granita, mozaične slike i ikone, ukrašene mermerne ploče.

Muzej Ermitaž predstavlja jednu od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih galerija u ljudskoj istoriji i kulturi. Njegova ogromna zbirka izložena je u 6 zgrada, s tim što je glavna zgrada Zimski dvorac koji je nekada bio zvanična rezidencija ruskih careva.

Najznačajnija zbirka ovog muzeja je zbirka zapadne umetnosti sa delima Mikelanđela Buonarotija, Leonarda da Vinčija, Rubensa, Rembranta, Vinsenta van Goga, Pabla Pikasa,...Zbirku je započela Katarina Velika 1764.